На ликовну сцену Врбаса у понедељак је храбро крочила још једна млада уметница - Наташа Вигњевић, школована на Академији ликовних уметности у Требињу. Прва самостална изложба - Аутопортрети, постављена у простору Ликовне галерије Културног центра Врбаса, донела је нешто сасвим ново; спој уметности и науке, спој светова који на први поглед живе у међусобно удаљеним просторима, уметничке експонираности, са једне, и у дубини личне интиме, са друге стране. Колико год ови светови изгледали удаљени, управо је Наташа Вигњевић изградила мост међу њима и премијерно се Врбасу представила на један другачији начин, дубоко обележен личним печатом и загонетан.
"Ово је дипломска и прва самостална изложба наше суграђанке Наташе Вигњевић. По први пут се представља домаћој публици, са посебном врстом поставке а то су објекти, и због тога је све то додатно тешко. Неко би помислио то није далеко од модерне скулптуре, често ми модерну скулптуру не разумемо јер нема ништа препознатљуво на томе, међутим Наташа се уједно бави и интроспекцијом и истраживањем себе кроз психотерапију. Овде, у овом случају треба пажљиво приступати, овде је неко био толико храбар, храбар до стиха Мајаковског 'А не можете ко ја изврнути своју кожурину', да све своје представи јавно и понуди нама да и ми нешто доживимо. Због тога је заправо изложба компликованија него уобичајене и због тога се ауторка сигурно осећа изложенијом него иначе. То је велики корак и велика храброст за младог уметника, овом изложбом Наташа се укључила на нашу ликовну сцену, ушла је у излагачки простор Врбаса, Србије и света и надамо се да ће у будућности само још више напредовати", оценила је прву поставку младе уметнице Силвиа Јелачић, др ликовне уметности и галеристкиња Ликовне галерије Културног центра Врбаса.
Част да отвори изложбу имала је Татјана Мали Ергелашев, дипломирани психолог, са којом је Наташа Вигњевић истраживала простор психотерапије.
"Ово што је Наташа направила јесте уметничко представљање его стања и теорије Ерика Берна и његовог основног модела родитељ - одрасли - дете, који представља делове личности. Наташа се веома добро упознала са тим моделом, теоријиски, пронашла је и које делове личности она има и колико су изражени, а затим и начин, што је за нас, посетиоце ове изложбе, најважније, да нам их уметнички представи у простору. За мене је то прелепо и данас имам прилику да све то посматрам и размишљам како бих можда ја представила неке делове своје личности. Никада ми то није пало на памет да неко може да споји нешто веома озбиљно, систематично као што је психо терапија и нешто што је тако лепо као што је то уметност. Наташа је то успела да споји, мени је то феноменално", рекла је Татјана Мали Ергелашев.
Сама уметница истакла је да прва самостална изложба доноси ликовни резултат истраживања саме себе кроз теорију трансакционе анализе (ТА), моћан психотерапијски модел и теорију личности.
"Ово су моји аутопортрети. Изложба је сама по себи концептуална, иза себе носи причу, а истовремено је и мултимедијална - чине је, између осталог, класична скулптура, видео документација перформанса, цртежи, инсталација, објекат... Моји радови директно су повезани са теоријом трансакционе анализе, настали су као моја реакција на све што сам научила о себи у претходних неколико година, на терапији, а и ван ње. Размишљајући и поступајући по ономе што сам научила, анализирајући себе кроз ту теорију, моје емоције, понашања и мисли добили су форму сфере, коју сам ја даље трансформисала у оно како ја доживљавам ту теорију у себи, оно како је лично лично примењујем у свом животу и у свом бићу", рекла је, између осталог, Наташа Вигњевић.
Подршку младој уметници на отварању прижили су бројни посетиоци, пријатељи и породица, посебно Наташин деда, вајар Љубисав Срдановић. "Наташино умеће, природни дар, уметнички нерв, не само за ликовну уметност, већ и за поезију и прозу, за животне односе уопште, исказује ова изложба. Пут уметника у данашње време је тежак, али и захвалан. Ту се никада не зна када ће доћи време плодови да се беру, а моја унука те плодове, по мом уверењу, већ убира у старту. Побегла је од реализма, чак и од апстракције, отишла с ону страну свести, надреалистичке, и исказује једно хтење које је обичном оку тешко видљиво. Желим мој унуци да бира свој пут, да јој оријентир буде њена лична звезда, да путује према њој са пуно среће", истакао је Срдановић.
У музичком делу програма отварања изложбе учествовао је на гитари Марко Алексић. Изложба у Ликовној галерији КЦ отворена је до 24. септембра.
